Развој Електротехничког факултета у блиској је вези са историјом универзитетског образовања у Србији. Прво високошколско предавање из области електротехнике одржано је давне 1894. Професор Стеван Марковић био је први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду.
Само четири године касније, професор Марковић је основао и електроинжењерску лабораторију. Од тада, електротехничке теме су се изучавале на Великој школи, а затим и на београдском Универзитету који је из ње настао 1905. Прве дипломе додељене су 1922 године.
Образовање електроинжењера битно је проширено после реорганизације Инжењерског одељења 1935. Машински одсек је постао Машинско-електротехнички одсек, на ком су до почетка 1937. оформљена су четири смера – машински, аеронаутички, енергетски и телекомуникациони. Због недостатка лабораторијске опреме, отварање четвртог смера (телекомуникације) је одлагано све до краја Другог светског рата. Године 1946. установљено је електротехничко одељење, које је 1948. прерасло у Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације. 1955. године основан је нови смер – Техничка физика.
Током година, смер Телекомуникације је прошириван областима електронике, аутоматике и рачунарства. Четврти смер – Рачунарство и информатика – установљен је 1987. године.
Електротехнички факултет данас
Данас је Електротехнички факултет врхунска образовна и научна институција за област електротехнике и рачунарства, која обавља делатности за које је регистрована у складу са Законом о високом образовању, Законом о научно-истраживачкој делатности и другим важећим прописима. Делатности којима се бави Електротехнички факултет прецизније су дефинисане Статутом Електротехничког факултета и Статутом Универзитета у Београду.
Електротехнички факултет обавља своју образовну делатност кроз четири студијска програма, и то: два програма основних академских студије, један програм мастер академских студија и један програм докторских академских студија. Студијски програми за сва три нивоа студија су усвојени по процедури коју прописују Закон о високом образовању, Статут Универзитета у Београду и Статут Електротехничког факултета. Наставне планове и програме је усвојило Наставно-научно веће Факултета, а прихватило их је Веће групације техничко-технолошких наука Универзитета у Београду и Сенат Универзитета у Београду. Комисија за акредитацију и проверу квалитета на својој XXXVII седници, одржаној 12. априла 2008. године утврдила је да су испуњени сви услови прописани чланом 16 Закона о високом образовању и на основу тога Електротехничком факултету издала Уверење о акредитацији високошколске установе и Уверења о акредитацији њена четири студијска програма. Електротехнички факултет припада групи факултета који су акредитовани у првом акредитационом циклусу.
У школској 2012/2013. Електротехнички факултет поднео је извештај о поступку и резултатима самовредновања и приступио поновној акредитацији установе и студијских програма.
Електротехнички факултет заснива своје деловање и улогу у образовном систему Републике Србије на својој Мисији и Визији.